Kognitivno-bihejvioralna terapija

Šta je psihoterapija?

Psihoterapija je stručno vođeni proces koji se zasniva na naučno proverenim metodama i znanju iz oblasti psihologije i psihoterapije. Namenjena je osobama koje se suočavaju sa psihičkim tegobama, krizama, poremećajima ponašanja ili emocionalnim poteškoćama koje utiču na svakodnevni život. Sam pojam psihoterapija potiče iz starogrčkog jezika i u širem smislu znači: negovati, osnaživati i lečiti dušu, razum i životnu snagu čoveka.

Terapijski rad se odvija kroz odnos poverenja i saradnje između terapeuta i pacijenta. Psihoterapija može biti dragocena podrška u teškim životnim periodima, ali i prostor za lični rast i bolje razumevanje sebe.

Aktivan rad na putu ka promeni

Šta je kognitivno-bihejvioralna terapija?

Kognitivno-bihejvioralna terapija je naučno zasnovani oblik psihoterapije koji pomaže ljudima da prevaziđu konkretne probleme i trajno unaprede svoje psihičko zdravlje.

Savremena kognitivno-bihejvioralna terapija se neprestano razvijala tokom poslednjih decenija. Otvorena za nova naučna saznanja, integriše različite terapijske pristupe kako bi obezbedila delotvornu i individualno prilagođenu podršku. U centru pažnje nije samo „ponašanje pojedinca“, već se osoba posmatra kao celina – sa svojim mislima, osećanjima, telesnim senzacijama, obrascima ponašanja, međuljudskim odnosima i životnom pričom.

1. Uvod

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je naučno zasnovan psihoterapijski pristup koji se temelji na principima učenja i kognitivnog modela. Njeni osnovni ciljevi su prepoznavanje, razumevanje i promena disfunkcionalnih obrazaca ponašanja, razmišljanja i emocija kroz ciljane intervencije.
KBT se primenjuje kod širokog spektra psihičkih poremećaja, uključujući anksiozne poremećaje, opsesivno-kompulzivne poremećaje, poremećaje ishrane, depresiju, psihosomatske tegobe, hronične bolove i mnoge druge.

Terapija zasnovana na poverenju i ravnopravnosti
U središtu terapijskog rada nalazi se stabilan, poverljiv odnos između terapeuta i pacijenta. Susrećemo se na ravnopravnom nivou – otvoreno, transparentno i uz međusobno poštovanje. Cilj terapije je da Vam pomogne da razvijete i uvežbate alate koji Vam omogućavaju da dugoročno postupate samostalno i pronalazite rešenja za sopstvene izazove.

Terapija prilagođena individualnim potrebama
Svaka terapija je jedinstvena, kao i osoba koja dolazi na psihoterapiju. Zajedno razmatramo Vašu trenutnu životnu situaciju, simptome i individualne potrebe. Na osnovu toga izrađujemo neku vrstu „mentalne mape“ koja objašnjava kako su Vaše tegobe nastale i šta ih danas održava. Već samo razumevanje i strukturisanje opterećujućih iskustava može doneti olakšanje i dati motivaciju za dalji rad.
Usmeravamo pažnju kako na značajne događaje iz prošlosti, tako i na obrasce koji trenutno utiču na Vas. Istovremeno identifikujemo i jačamo Vaše resurse i veštine kako bismo ih aktivno uključili u proces promene.

2. Istorijski razvoj

Počeci kognitivno-bihejvioralne terapije vezuju se za bihejviorističku psihologiju s početka 20. veka, kada je Džon B. Votson stavio akcenat na posmatranje ponašanja, a B. F. Skiner razvio teoriju operantnog uslovljavanja i naglasio značaj pojačanja i kazni u formiranju ponašanja. Tokom 1960-ih godina, Aron T. Bek i Albert Elis dopunili su ovaj koncept uvidevši da misli i uverenja igraju ključnu ulogu u nastanku i održavanju psihičkih poremećaja. Od 1980-ih godina razvijeni su specijalizovani programi koji kombinuju klasične metode (postepeno izlaganje objektima straha kod fobija), sa novijim pristupima u terapiji emocija i razvoju svesnosti i prihvatanja.

3. Teorijske osnove

Kognitivno-bihejvioralna terapija temelji se na spoju principa učenja i kognitivnih modela mišljenja. Osnovna ideja jeste da naši obrasci mišljenja, emocija i ponašanja međusobno utiču jedni na druge i mogu doprineti nastanku i održavanju psihičkih tegoba.

KBT koristi principe klasičnog i operantnog uslovljavanja kako bi objasnila, na koji se način određena ponašanja uče i učvršćuju. Kognitivni modeli polaze od pretpostavke da automatske, često nesvesne misli i naša osnovna uverenja značajno utiču na naše emocije i ponašanje a u krajnjem slučaju i u nastajanju psihičkih poremećaja.

4. Tok terapije

KBT psihoterapija odvija se kroz više faza. Na samom početku radi se anamneza i dijagnostika, gde se prikupljaju podaci o istoriji tegoba, životnim okolnostima i pratećim faktorima. Na osnovu toga, terapeut i pacijent zajednički kreiraju detaljan terapijski plan sa tehnikama koje će se primeniti. Sledi i faza psihoedukacije u kojoj pacijenti imaju priliku da saznaju moguće razloge zbog kojih se tegobe javljaju u sadašnjem trenutku i na koji način se one održavaju.
U fazi intervencije, planirane tehnike i vežbe sprovode se tokom seansi, ali i kroz domaće zadatke koje pacijenti sami sprovode. Kontinuirano praćenje i evaluacija napretka omogućavaju prilagođavanje plana terapije i razvijanje strategija za prevenciju mogućih novih kriza.

5. Tehnike intervencije

KBT psihoterapeuti koriste širok spektar intervencionih tehnika. Sadržaj i tehnike koje se koriste u psihoterapijskom radu zavise od prirode problema, zajednički definisanih terapijskih ciljeva, ali i Vaših ličnih potreba u datom trenutku.

Neke od tehnika koje se koriste su:

Psihoedukacija – važna i temeljna komponenta terapijskog procesa. Podrazumeva stručno i prilagođeno informisanje pacijenata o njihovim simptomima, uzrocima i mehanizmima održavanja problema – kao i o dostupnim terapijskim pristupima i načinima aktivnog suočavanja sa problemom.
U okviru kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT), psihoedukacija se primenjuje od samog početka terapije, kao i u ostalim fazama terapijskog rada.

kognitivne metode – pomažu u prepoznavanju i promeni pogrešnih obrazaca mišljenja i negativnih uverenja o sebi;
tehnike usmerene na emocije – omogućavaju rad na prihvatanju emocija, obradu teških biografskih iskustava i jačanje zdravih aspekata ličnosti;
kod anksioznih poremećaja ili opsesivno-kompulzivnih radnji – mogu se koristiti tehnike postepenog suočavanja sa objektima ili situacijama koje izazivaju nelagodu, strah ili stvaraju poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju;
Postepeno uvođenje aktivnosti – usmereno je na postepeno uvođenje pozitivnih aktivnosti u svakodnevnom životu kako bi se ublažilo povlačenje i socijalna izolacija kao i simptomi depresije;
Treninzi socijalnih veština – koriste igre uloga i povratne informacije za unapređenje veština u međuljudskim odnosima;
za unapređenje zdravlja i opšte dobrobiti po organizam – u terapiju se mogu uključiti vežbe koje se fokusiraju na „sada i ovde“ kao i tehnike opuštanja, vežbe disanja i emocionalne regulacije – kako bi se razvila bolja percepcija i upravljanje intenzivnim osećanjima.

Verica Mitrović, BSc.